U poseti ruskoj istoricharki Dr Jeleni Guskovoj
U njenom radnom kabinetu u Ruskoj akademiji nauka slozheno je obilje materijala o krizi na Balkanu. Tako se zove n odeljenje Akademije kojim ona rukovodi, kao doktor istorijskikh nauka. Na zidu ikona svetog Save, a među knjigama i disketama zastave svikh bivshikh jugoslovenskikh republika sem slovenachke. Svi njeni saradnici odlichno govore srpski jezik.
Kod nje u stanu u ormarima stoji slozheno gotovo sve shto je objavljeno u bivshoj SFRJ, ali i na drugim jezicima, o zbivanjima na Balkanu. Ona kupuje sve do chega dođe, shtoshta joj shalju i prijatelji.
Svi u porodici dr Jelene Guskove govore ili razumeju srpski jezik. Njen otac je inache, kheroj Sovjetskog Saveza iz Drugog svetskog rata, pukovnik u penziji a majka je sudija u penziji. Jelenin suprug je po zanimanju inzhenjer elektronike, starija ćerka Ana je zavrshila srednju shkolu i verila se, a mlađa Dasha je petnaestogodishnja uchenica i već nekoliko godina novinarka-voditelj na ruskoj televiziji u programu za mlade.
Jelena je josh na fakultetu bila zainteresovana za Srbiju i ondashnju Jugoslaviju i njenu istoriju. Zato je nauchila srpski jezik, na studijama stekla prve prijatelje iz Srbije, iz Bogatića i magistrirala izuchavajući ustavobranitelje u Srbiji. Aktuelni događaji su je naveli da ss za doktorat posveti politichkom sistemu Jugoslavije. Objavila je vishe od 40 nauchnikh radova (knjiga, saopshtenja, studija, broshura, chlanaka). Već 1993. godine je shtampala knjigu „Jugoslavija u ognju”, koja je predstavljena u Podgorici.
Knjigu „Jugoslovenska kriza i Rusija” — dokumenti, fakti, komentari (1991-1995) objavila je najpre u Moskvi na ruskom jeziku a Institut za međunarodnu politiku i privredu iz Beograda je preveo na srpski.
— Jedino pitanje sa kojim su me u Srbiji dochekivali onikh ratnikh godina bilo je: shta je to majka Rusija nama Srbima uchinila? Ja sam ovom knjigom odgovorila svim raspolozhivim dokumentima i pokazala shta je radila i mislila nasha vlada, shta parlament, a shta narod — kazhe Jelena Guskova.
Kao jedna od najznachajnijikh poznavalaca istorijskikh i politichkikh prilika u Jugoslaviji bila je pozvana da govori na sednici Komiteta za međunarodne politichke i ekonomske odnose Vrkhovnog sovjeta, na kome se reshavalo pitanje uvođenja sankcija Saveta bezbednosti protiv nashe zemlje. Kao n josh neki ruski intelektualci, nestranachki opredeljeni, osudila je pristanak ondashnjeg ministra inostranikh poslova Kozireva da se uvedu sankcije nashoj zemlji. Jelena je to smatrala „bezumnom odlukom”, zbog koje će „svaki ruski chovek, kad sretne Srbina morati da mu se izvinjava u ime ruske vlade”.
Onda je doshlo iznenađenje: iz sedishta Ujedinjenikh nacija Guskova je pozvana da bude specijalni savetnik Jasushiju Akashiju! Kao nauchni ekspert za Balkan, bila je zamenik rukovodioca chitavog tima međunarodnikh struchnjaka, sa sedishtem u Zagrebu, od aprila do oktobra 1994. godine.
— Iskoristila sam ovu mogućnost da prikupim dragocenu istorijsku građu — kazhe Guskova, pokazujući gomilu knjiga, novina, lichnikh zapisa i video-traka, koje je donela iz Knina, Sarajeva, Vukovara, nz vremena rata, kada je malo ko moglo da prođe ovim gradovima. Iz Vukovara je ponela spomen-darove Srba: golubicu na slici i kao skulpturu.
Kao istorichar posebno traga za memoarima i svedochenjima, da bi mogla da ikh upoređuje. Zato je i sama razgovarala sa mnogim ljudima, kud god je putovala i donela mnoshtvo fotografija, koje joj sada sluzhe kao nastavna sredstva za studente. Jelena, inache, predaje savremenu istoriju na istorijskom fakultetu Univerziteta „Lomonosov” a s jeseni će n na pedagoshkom fakultetu.
— Sve je veći broj studenata koji se zanimaju za ovu građu i sve je vishe onikh koji spremaju diplomske, magistarske i doktorske ispite — kazhe Jelena. Pomazhe joj to i otezhava, kako se kad uzme, da zavrshi knjigu „Jugoslovenska tragedija krajem 20. veka” o kojoj kazhe: — To je monografija raspada Jugoslavije i rata na Balkanu koju sam namenila sada ruskom chitaocu.
U njenim sećanjima posebno je upechatljivo ono iz Sarajeva, koje potvrđuje svojim fotografijama:
— Imam kazivanje jednog muslimana o pochecima rata u Bosni, videla sam iznutra porushenu Nacionalnu biblioteku i Muzej Gavrila Principa i to me je mnogo potreslo. Videla sam i fotografisala mesto na kojem su stajale izlivene stope Gavrila Principa, odakle je pucao na cara Ferdinanda. Nema toga vishe, neko kao da ikh je pijukom iskopao.
Jelena Guskova je nedavno govorila na velikom međunarodnom nauchnom skupu u SANU „Susret ili sukob civilizacija na Balkanu”. Njena tema je bila — sukob interesa u kontekstu sudara civilizacija na Balkanu.
____
Za „Ilustrovanu politiku” intervju s Jelenom Guskovom
vodila Ljiljana Bulatović. 21. feb. 1998. g.