Annotacii k knigam

Avtor: E. Ju. Gus'kova

Jugoslavskij razlom: vchera i segodnja

Elena Jur'evna Gus'kova. «Jugoslavskij razlom: vchera i segodnja». M.: Indrik, 2023. — 544 str. ISBN 978-5-91674-706-5

Na protjazhenii 50 let E. Ju. Gus'kova issleduet istoriju jugoslavjanskikh narodov — serbov, chernogorcev, bosnijcev, makedoncev, khorvatov. V knige sobrany rjad rabot avtora, napisannykh v period s konca 90-kh gg. po nastojashhee vremja. V pervoj chasti knigi — stat'i po istorii slavjanskikh narodov Balkan, istoki vzaimnykh simpatij i iskrennej druzhby s Rossiej. Vtoraja chast' posvjashhena krizisnym sobytijam 90-kh godov KhKh v. na territorii byvshej Jugoslavii. V tret'ej chasti predstavleny raboty, napisannye posle 2000 g., otrazhajushhie samostojatel'noe razvitie novykh balkanskikh gosudarstv, ikh problemy i dostizhenija. Kniga posvjashhena 50-letiju nauchnoj dejatel'nosti…

Recenzenty: doktor istoricheskikh nauk V. I. Kostik, doktor istoricheskikh nauk E. P. Kudrjavceva.

§ Rasshirennaja annotacija | Skachat' knigu

Spoljna politika Rusije u godinama jugoslovenske krize

Jelena Guskova. Spoljna politika Rusije u godinama jugoslovenske krize. Novi Sad: Matica Srpska. 2021. 384 S. (24 A. L.)

Kriza jugoslovenske federacije teško je iskušenje ne samo za narode koji žive na njenoj teritoriji već i za čitavu Evropu. Evropske države, SAD, Rusija i svetska zajednica tragale su za putevima rešavanja brojnih, veoma složenih problema, proisteklih iz raspada SFRJ, SSSR-a i Čehoslovačke. Politika SSSR-a tokom poslednjih godina postojanja, a potom i nove Rusije, prema Jugoslaviji koja se raspadala, bila je složena i dvosmislena. U knjizi se na osnovu objavljenih dokumenata i jugoslovenske i ruske arhivske građe razmatraju faze u razvoju spoljne politike Sovjetskog Saveza i Rusije prema Balkanu od 1985. do 1995. godine, u vreme vladavine Mihaila Gorbačova i Borisa Jeljcina, kad se na mestu ministra spoljnih poslova nalazio Andrej Kozirjev, kao i faktori koji su uticali na njeno oblikovanje.

Jugoslavija: Neob”javlennaja vojna.

Gus'kova E. Ju. Jugoslavija: Neob”javlennaja vojna. Agressija NATO i process mirnogo uregulirovanija. Spb.: «Vladimir Dal'», 2020. 512 S.

Vtoroe, dopolnennoe izdanie knigi «Agressija NATO i process mirnogo uregulirovanija» (M., 2013).

Glavnoj temoj knigi stala problema Kosova kak povod dlja agressii sil NATO protiv Jugoslavii v 1999 g. Avtor pokazyvaet kartinu proiskhodivshego na Balkanakh v konce proshlogo veka kompleksno, obrashhaja vnimanie takzhe na prichiny i posledstvija sobytij 1999 g. V monografii povestvuetsja ob istorii vozniknovenija «albanskogo voprosa» na Balkanakh, zatem analiziruetsja novyj vitok krizisa v Kosove v 1997–1998 gg., stavshij predvestnikom agressii NATO protiv Jugoslavii. Sobytijam marta — ijunja 1999 g. posvjashhena otdel'naja glava. V nej rassmatrivajutsja khod i posledstvija 78 dnej agressii NATO protiv Jugoslavii: planirovanie operacii, vooruzhenie NATO i jugoslavskoj armii, ehtapy bombardirovok, roli mezhdunarodnykh organizacij i Soveta Bezopasnosti, pozicii evropejskikh gosudarstv, v chastnosti, Rossii. Osoboe mesto v knige zanimaet analiz peregovornogo processa v aprele — ijune 1999 g., kotoryj vozglavljali troe posrednikov — M. Akhtisaari, S. Tehlbott i V. S. Chernomyrdin. Peregovory zakonchilis' kapituljaciej Jugoslavii na unizitel'nykh uslovijakh, vvodom vojsk NATO na territoriju Kosova i smenoj rezhima v Jugoslavii. Poslednjaja glava posvjashhena tem politicheskim sobytijam, kotorye kharakterizovali posledujushhee razvitie Jugoslavii (Serbii i Chernogorii), Kosova i peregovornyj process mezhdu Belgradom i Prishtinoj vplot' do aprelja 2013 g.

Kosovo i Metohija: rat i uslovi mira

Guskova J. Kosovo i Metohija: rat i uslovi mira. Kosovska Mitrovica, 2014.

«Glavnoj temoj knigi stala problema Kosova kak povod dlja agressii sil NATO protiv Jugoslavii v 1999 g. Avtor pokazyvaet kartinu proishodivšego na Balkanah v konce prošlogo veka kompleksno, obrashhaja vnimanie takže i na pričiny, i posledstvija sobytij 1999 g. Monografija povestvuet ob istorii vozniknovenija «albanskogo voprosa» na Balkanah, zatem analiziruet novyj vitok krizisa v Kosove v 1997–1998 gg., stavšij predtečej agressii NATO protiv Jugoslavii.»

Monografija E. Ju. Gus'kovoj v perevode na serbskij jazyk.

Perevodčik Suzana Stojković. Kniga izdana Filosofskim fakul'tetom Prištinskogo universiteta. ISBN: 978-86-6349-020-8

Agressija NATO 1999 g. protiv Jugoslavii i process mirnogo uregulirovanija

Gus'kova E. Ju. Agressija NATO 1999 g. protiv Jugoslavii i process mirnogo uregulirovanija. — M.: Indrik, 2013. — 310 s.

Glavnoj temoj knigi stala problema Kosova kak povod dlja agressii sil NATO protiv Jugoslavii v 1999 g. Avtor pokazyvaet kartinu proiskhodivshego na Balkanakh v konce proshlogo veka kompleksno, obrashhaja vnimanie takzhe i na prichiny, i posledstvija sobytij 1999 g. Monografija povestvuet ob istorii vozniknovenija «albanskogo voprosa» na Balkanakh, zatem analiziruet novyj vitok krizisa v Kosove v 1997–1998 gg., stavshij predtechej agressii NATO protiv Jugoslavii. Sobytijam marta-ijunja 1999 g. posvjashhena otdel'naja glava. V nej rassmatrivaetsja khod i posledstvija 78 dnej agressii NATO protiv Jugoslavii: planirovanie operacii, vooruzhenie NATO i jugoslavskoj armii, ehtapy bombardirovok, roli mezhdunarodnykh organizacij i Soveta Bezopasnosti, pozicii evropejskikh gosudarstv, v chastnosti, Rossii. Osoboe mesto v knige zanimaet analiz peregovornogo processa v aprele — ijune 1999 g., kotoryj vozglavljali troe posrednikov — M. Akhtisaari, S. Tehlbott i V. S. Chernomyrdin. Peregovory zakonchilis' kapituljaciej Jugoslavii na unizitel'nykh uslovijakh, vvodom vojsk NATO na territoriju Kosova i smenoj rezhima v Jugoslavii. Poslednjaja glava posvjashhena tem politicheskim sobytijam, kotorye kharakterizovali posledujushhee razvitie Jugoslavii (Serbii i Chernogorii), Kosova i peregovornyj process mezhdu Belgradom i Prishtinoj vplot' do aprelja 2013 g.

Priobresti knigu mozhno na sajte izdatel'stva www.indrik.ru ili po telefonu +7 495 954 17 52 i +7 903 726 09 55.

Agressija NATO 1999 g. protiv Jugoslavii i process mirnogo uregulirovanija:
~~http://indrik.ru/product/guskova-e-yu-agressiya-nato-1999-goda-protiv-yugoslavii-i-protsess-mirnogo-uregulirovaniya~~

Balkanski putevi i sumanuto bespuće: mišljenje ruskog istoričara

Guskova J. Balkanski putevi i sumanuto bespuće: mišljenje ruskog istoričara. — Beograd: Catena Mundi, 2013. — 544 s.

Više od četiri decenije, koliko se autor bavi Balkanom, izučava istoriju i savremene društvene tokove kod jugoslovenskih naroda. To je njena struka i njen život. Upravo ovde, na Balkanu, ona se formirala kao naučnik istraživač, ovde je radila u štabu ''Plavih šlemova'', bila očevidac i učesnik u mnogimz čak i tragičnim događajima. Za to vreme ona je stekla mnogo prijatelja u svim bivšim republikama Jugoslavije — Srba, Makedonaca, Crnogoraca, Albanaca, Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka. Još više je poznanika, kolega, saradnika i saboraca. Autor je napisala i objavila dosta radova — više od četiri stotine. Često je držala predavanja, nastupala na naučnim skupovima, okruglim stolovima, govorila je na radio i TV. Da se ne bi zagubilo već urađeno, bilo je celishodno sabrati i objaviti do sada napisane radove. Oni, ili odražavaju viđenje stručnjaka iz Moskve tih događaja, kojima smo svi svedoci, ili predstavljaju naučne analize različitih epizoda iz istorije naroda Jugoslavije. Najzad, u ovu knjigu nisu mogli stati svi radovi. Trebalo je izvršiti žestoki izbor. Mnogi tekstovi su objavljeni, neki nisu, jedni se tiču globalnih pitanja, a drugi — samo nekih epizoda, no, sabrani u jednoj knjizi, oni odražavaju i slavnu istoriju naroda i njihovu tegobnu sadašnjicu, pokazivaju odnos Rusije prema zbivanjima na Balkanu, kao i razumevanje ruskog naučnika komplikovanih balkanskih zapletenosti.

Poglavlja:

Istorija.
Kriza. Ratovi. Luda savremenost.
Susreti na balkanskim putevima.

Balkanskie dorogi i shal'noe bezdorozh'e

Gus'kova E. Ju. Balkanskie dorogi i shal'noe bezdorozh'e. — Saarbrucken: Lambert Academic Publishing. 2012. — 614 s.

Na protjazhenii mnogikh let avtor issleduet istoriju jugoslavjanskikh narodov — serbov, chernogorcev, bosnijcev, makedoncev, khorvatov, albancev v Kosove i Makedonii. V knige sobrany osnovnye raboty avtora, napisannye v period s serediny 90-kh gg. po nastojashhee vremja. V pervoj chasti knigi proanalizirovany vazhnye vekhi istorii slavjanskikh narodov Balkan, pokazany ehtapy rossijskoj politiki v ehtom regione, stanovlenie i razvitie russko-serbskikh i chernogorskikh otnoshenij, istoki vzaimnykh simpatij i iskrennej druzhby. Vtoraja chast' posvjashhena krizisnym sobytijam 90-kh godov KhKh v. na territorii byvshej Jugoslavii: prichinam krizisa i vojn, dejatel'nosti mezhdunarodnykh organizacij, v tom chisle Mezhdunarodnogo tribunala po byvshej Jugoslavii, agressii NATO na Sojuznuju Respubliku Jugoslaviju v 1999 g., pozicii Rossii v otnoshenii sobytij na Balkanakh na protjazhenii poslednikh 20 let. V tret'ej chasti predstavleny lichnye vospominanija avtora o vstrechakh na balkanskikh dorogakh s glavnymi aktjorami bosnijskoj vojny — Radovanom Karadzhichem i generalom Ratko Mladichem, o rabote v shtabe mirotvorcheskikh sil v Zagrebe v 1994 g., ob uchastii v kachestve nauchnogo ehksperta na processe Generala Stanislava Galicha v MTBJu.

~~Zakazat' knigu mozhno na sajte www.ljubljuknigi.ru~~

Istorija jugoslavskogo krizisa (1990–2000)

Gus'kova E. Ju. Istorija jugoslavskogo krizisa (1990–2000). — Moskva: Russkoe pravo / Russkij nacional'nyj fond, 2001. — 720 s.

Na osnove bol'shogo kolichestva novykh materialov, sobrannykh vo vremja raboty v shtabe mirotvorcheskikh sil OON [g] na territorii byvshej Jugoslavii, a takzhe analiza opublikovannykh i neopublikovannykh dokumentov, avtor vpervye v otechestvennoj i zarubezhnoj literature v monograficheskom issledovanii rassmatrivaet genezis i ehtapy krizisa na Balkanakh ot raspada jugoslavskoj federacii v nachale 90-kh gg. do sobytij 2000 g., analiziruet prichiny raspada SFRJu [g], politicheskie sobytija i voennye dejstvija v Slovenii, Khorvatii, Bosnii i Gercegovine. Bol'shoe vnimanie udeljaetsja analizu roli mezhdunarodnykh organizacij — OON, ES [g], OBSE [g], NATO [g] — v jugoslavskom konflikte, vsestoronne issleduetsja politika Rossii na balkanskom napravlenii, pokazyvajutsja pervye samostojatel'nye shagi novykh gosudarstv, pojavivshikhsja v rezul'tate raspada Jugoslavii. Sobytijam v Kosove i Metokhii i agressii NATO na Jugoslaviju posvjashhena otdel'naja glava. Prekrasno znaja region, avtor risuet politicheskie portrety mnogikh dejatelej ehtogo vremeni, rukovoditelej gosudarstv i liderov partij. Kniga sostoit iz devjati glav, vvedenija i zakljuchenija. Ob”em raboty 55 a. l. Kniga perevedena na serbskij jazyk v 2003 godu.

Esli vy khotite priobresti ehkzempljary knigi E. Ju. Gus'kovoj, obrashhajtes' izdatelju:

Russkoe pravo / Russkij nacional'nyj fond: Solov'ev Anatolij Vasil'evich. Tel.: +7 095 778 55 10; +7 095 205 74 42
E-Mail: russlaw@msk.net.ru

Istorija jugoslovenske krize (1990–2000)

Guskova J. Istorija jugoslovenske krize (1990–2000). — Beograd: IGAM, 2003. — T. 1-2.

Ova je knjiga o događajima u bivšoj Jugoslaviji koju je njen autor počela pisati 1994. godine, uviđajući koliko laži i nepravde šireno putem medija namenjena, pre svega, onim, koji su malo znali o Balkanu i uzrocima ovdašnje krize, koji nisu marili za hronološki sled događaja, ali su, i pored toga vodili spoljnu politiku i donosili važne odluke. Autor je smatrao kako je naročito važno obuhvatiti korene, začetak i razvoj zbivanja i izložiti ih kroz probleme, čuvajući unutar poglavlja hronološki sled.

Urednik i izdavač: Miroslav Toholj. E-počta: igam@Eunet.yu